“Većina ljudi provede čitav život, a da uopšte ne pronađe ljubav – oni tvrde da imaju ljubav, zato što tako rade i svi ostali, ali nemaju. Ako gubiš ljubav zbog komada dupeta, koje ćeš zaboraviti posle deset minuta, ili zbog drugih gluposti, onda se bori – moli, plači, kleči, preklinji, šta god je potrebno”.
Otprilike ovako mudro zbori Henk Mudi u seriji Californication, razmatrajući sa svojim prijateljem činjenicu da su njih dvojica upoznali i imali stvarnu, pravu, veliku ljubav sa svojim ženama i da obojica gube tu ljubav zbog idiotizma. Ega, sebičnosti, odbijanja da se promene, neprihvatanja da njihove ljubavi imaju potrebu za promenom.
Ljubav nije stena koja odoleva svim udarcima, obrušavanjima lavina i zemljotresima. Ona je krhka, povrediva i ume da se uvređeno povuče i deluje kao da je nestala – zato što je praktikujemo mi ljudi, krhki, povredivi, koji se povlačimo u ego tripove i kuliramo umesto da u svojoj ranjivosti pronađemo snagu i ne dozvolimo sebi da izgubimo ljubav.
