Umesto da se pokajemo, promenimo i dokažemo da smo porasli i sazreli i da mislimo ozbiljno i da dajemo sve od sebe, lakše nam je da ostanemo uobraženi i da mislimo kako ne treba toliko da se cimamo i kako sigurno postoji neko sa kim možemo bolje.
Možda taj neko postoji, ali da li ćemo ga upoznati u ovom životu? Ili je (a najčešće jeste) to baš taj neko koga upravo puštamo da ode, jer nam ponos ne dozvoljava da mu se umotamo oko nogu i ostanemo tu, tako da ne može samo da nas preskoči i odskakuće, kao što mu njegov ponos nalaže da učini.
Zajebali ste stvari? Zbog parčeta dupeta, čijeg se lica više i ne sećate? Ili je ona to uradila, a vi naravno, ne možete da joj oprostite?
Seks ume tako da upropasti ljubav. Ili više nije dovoljno zanimljiv, čest i zadovoljavajući, iako ljubav traje, ili vam se čini da morate da ga imate i bez ljubavi, jer je život tako kratak i nećete valjda do kraja svoje polne moći da krešete istu ženu? Ili, što je još gore, da je ne krešete.
