Istraživanja pokazuju da su u ovome polovi ravnopravni – emotivni zlostavljači u odnosima, jednako su često i muškarci i žene, a i da je u lezbijskim odnosima ova vrsta agresije izraženija nego u heteroseksualnim odnosima, ili u vezama između dvojice muškaraca. Dakle, svako može biti žrtva emotivnog zlostavljanja, a zlostavljači se ponašaju na karakterističan način.
Ti se možda osećaš zbunjeno, sputano i frustrirano, stalno si u strahu zbog njenog raspoloženja i ponašanja, a ona možda nije svesna da se to ponašanje u vezi karakteriše kao emotivno zlostavljanje. Ti možda misliš da je ona prosto takva – zahtevna, uvredljiva, osvetoljubiva, preosetljiva i teška osoba, a ona možda misli da nemaš nikakve razloge da se žališ i da imaš sreće što te ona uopšte trpi takvog (ko bi te hteo osim nje – tipičan nipodaštavajući stav emotivnog zlostavljača). Evo još nekih pokazatelja:
Ona te “odvlači” od prijatelja i porodice
Ti to možda shvataš kao njenu nesigurnost i potrebu da joj pokažeš da ti je ona najvažnija i apsolutno na prvom mestu i da si zbog nje spreman da se odrekneš druženja i da ograničiš kontakte sa porodicom (jer oni je ne vole) – ili ti bar ona to tako predstavlja. Deluje prihvatljivo, ali ako onda kad ipak odeš da se vidiš sa prijateljima ili familijom, ona iscenira neku dramu koja će te zaustaviti u poslednjem trenutku, ili danima nakon toga bude ljuta i nedostupna, to je prosto siledžijsko ponašanje. Nije normalno i zdravo da partneri budu usmereni samo jedno na drugo i da nemaju nikakve prijateljske i porodične odnose nezavisno jedno od drugog.
