Nije lako biti veran, ali ako već niste taj tip, nije lako ni biti neveran na neki civilizovan način. Prevara uvek boli prevarenog, doživljava je kao izdaju, čak ni kad sam uopšte nije nevin u tom smislu. Onaj koji vara uvek je izdajica, prinuđen da laže i vodi dvostruki život i uvek je kriv, čak i ako se tako ne oseća. Dakle, ni to nije lako. A nema pravila kojih biste se držali, osim onog prećutnog – ono što partner ne zna, ne može ga povrediti i ono što se njega ne tiče, ne treba ni da zna.
Ali kada ste svoje zamisli o romantici, o pravoj ljubavi sa onom pravom osobom, svojom srodnom dušom, zamenili prozaičnom realnošću, koja ne samo da je daleko od bajke, već je nekako prljava? Nekako kvari sve ono za šta ste nekada bili ubeđeni da je ono pravo. Da li to znači da su i prave stvari samo priča za laku noć i lepe snove, ili možda nikada niste ni verovali da postoji ljubav, drugačija od onoga što svuda oko vas prolazi kao ljubav?
Da li je u redu tako živeti? Da li je u redu prihvatiti sivu zonu ljubavi, varati i biti prevaren, ako već izgleda da to svi oko vas rade? Da li je za vas u redu ono što svi rade?
