A ako si podlegao iskušenju, izgubio samokontrolu (ili je svesno ili nesvesno sabotirao), ako se zapitaš zašto si to uradio i šta je tu bilo toliko neodoljivo i zaključiš da si slab i nemoralan, ništa nisi uvideo. Ukoliko te nešto podstakne da nastaviš da razmišljaš, shvatićeš da sebe stavljaš u položaj žrtve svojih nagona, žrtve iskušenja, nekog ko zapravo nema izbor i nema odgovornost prema svom životu. Slabost i niske strasti su izgovori za nedostatak svesti o tome šta ti je zaista važno i šta želiš ili ne želiš da radiš zbog sebe, a ne zbog nekog drugog.
Kad promeniš percepciju, probudiš svest i preuzmeš odgovornost, pitanje vernosti više nije pitanje samokontrole i odolevanja iskušenju, nego pitanje izbora, koji praviš ne zato što to neko traži i očekuje od tebe, nego zato što na taj način poštuješ trajne vrednosti koje nalaziš u svojim izborima. Izabrao si posvećenu vezu i partnerstvo i da bi poštovao svoj izbor, ostaješ veran. Na tom nivou, nema osećanja uskraćenosti, sputanosti koju ti nameću moralni obrasci – to je samo i jedino tvoja volja, tvoj izbor i tvoja odgovornost. Svestan si posledica izdaje i biraš ono što ti je važnije – ne želiš da se nađeš u poziciji da se kaješ, da se suočavaš sa povređenošću i besom voljene osobe, da tražiš oproštaj, da se iskupljuješ. Ne želiš da ugroziš ono što si izabrao i čije si vrednosti svestan. I tada možeš da budeš zadovoljan sobom, ne samo zbog čiste savesti, nego zbog čiste svesti i zbog dobrobiti koju nalaziš u onome što imaš, neguješ i čuvaš.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
