Gubiš je kad se prema njoj ponašaš kao da je ona jedna sasvim obična osoba u tvom životu, koja ne zauzima neko posebno mesto. Kao svaka druga devojka koju znaš, ali eto, ona valjda ima sreće, pa te viđa češće (i prisnije) nego ostale. Ako se posebna devojka pored tebe oseća obično i nevrednovano, već si je izgubio. Nije te ostavila još samo zato što joj je teško da poveruje da može paralelno da oseća privlačnost i prezrenje, ali brzo će ona postaviti prioritete. Čak i obična devojka pati ako je za tebe samo obična devojka, a ako nije glupa, onda ne pati dugo, nego ode i potraži nekog pored koga se oseća posebnom.
Gubiš je kad joj stalno stavljaš do znanja da ti nikako nije na prvom mestu. Svi drugi i sve drugo je važnije od nje, njeno mesto je tamo negde, visoko treće ili četvrto i još smatraš da bi trebalo da bude polaskana tako visokim plasmanom. Devojka koja pristaje na vezu sa muškarcem kome su važniji ortaci, fudbal, posao, porodica, pas, pa onda ona, nema baš razvijeno samopoštovanje, ali velike su šanse da će ga razviti pod tako ponižavajućim tretmanom. Ona koja drži do sebe neće čekati da se odlučiš i da je najzad izabereš i neće se mučiti da te prevaspitava. Otići će kad joj se smuči, a ti ćeš se pitati šta joj nije bilo po volji.
Gubiš je kad se zaglaviš na pola puta. Kad joj dozvoliš da priđe samo do kapije, kad joj ne dozvoliš pristup u svoj svet, u svoje misli i svoju dušu i zatvoriš se i zaključaš onda kad ona želi da te razume i kad imaš sve šanse da budeš voljen kao nikada do sad. Ona će neko vreme obigravati oko tvojih bedema, truditi se i čekati, a zatim će se odšetati i baviti se prijatnijim odnosima i manje napornim ljudima.
