Sa nekom osobom možeš godinama da budeš u vezi i da ti neke njene navike, postupci, reakcije i odluke nikako nisu jasni – toliko dugo ste zajedno, a ti kao da još uvek ne poznaješ dobro osobu sa kojom si. Ili od nje ponekad čuješ takve primedbe – da ne može da te shvati, da joj nije jasno zašto si nešto uradio ili nisi i da joj se čini da te uopšte ne poznaje. Možemo sa nekim sasvim udobno da budemo u vezi i deset godina, a da zadržimo svoje zidove, brane i paravane, da se ne predamo potpuno i da se ne upoznamo dobro. Naravno, možemo i da propustimo da upoznamo i shvatimo nekoga ko je sasvim otvoren i privržen, jer smo rigidno usredsređeni na sebe, svoje želje i potrebe i partnera doživljavamo površno, kao nekog ko se podrazumeva u našem životu i ko nas baš mnogo i ne angažuje i ne zanima.
Sa nekim drugim, možeš da u pola godine intenzivne veze proživiš ono što nisi ni za deset godina sa partnerom sa kojim se veza odvijala tako što je svako živeo svoj život, možda nadohvat ruke jedno drugom, ali ne i u bliskosti duša i dubokoj emotivnoj povezanosti.
Kad govorimo o vremenu koje čini razliku između veze i odnosa, govorimo dakle o intenzitetu, o predanosti, o pažnji koju usmeravaš na blisku osobu da bi je upoznao, shvatio, prihvatio.
Da bi sa nekim bio u odnosu, a ne samo u vezi, potrebno je da ga poznaješ, ali i da ga ne uzimaš zdravo za gotovo, jer je upoznavanje proces koji traje, a ljudi u različitim okolnostima pokazuju različite osobine. Tako će nas neko koga smatramo da odlično poznajemo ponekad iznenaditi (pozitivno ili negativno) nekim svojim postupkom u posebnim okolnostima. Povezivanje sa drugom osobom ostvaruje se putem odnosa, dok veza uvek ostaje više na površini i ne angažuje nas tako duboko kao odnos.
