Ono čemu težimo kao ljudska bića, jer je to naša duboka potreba, jeste ostvarivanje te duboke povezanosti, ostvarivanje odnosa i prisnog poznavanja druge osobe, kojoj se otvaramo i pred kojom smo ranjivi, jer jedino tako ona može da dopre do nas i poveže se sa nama. Često ostajemo na površini odnosa, nejasno nezadovoljni iako imamo dugu vezu, upravo zato što se nismo otvorili i dopustili drugome da nas upozna takve kakvi smo, nesvesni zidova kojima smo se ogradili, jer nas dubok odnos plaši i čini da se osećamo ogoljeno i bespomoćno.
Upoznavanje nekoga ili dozvoljavanje nekome da nas upozna, znači da želimo da razumemo kako se neko oseća sam sa sobom, kako je to biti ta osoba, kako ona razmišlja, reaguje, donosi odluke i da je u tome podržimo, uvažimo i prihvatimo.
Važno nam je da druga osoba zna kakve su naše potrebe i od nje očekujemo da ih ispuni, a u tome često leži izvor nesporazuma i nerazumevanja, jer previše očekujemo od bliskosti i ne prihvatamo da jedna osoba ne može da zadovolji sve naše potrebe i da moramo da pravimo kompromise i ustupke ili da se nekih stvari odričemo zbog druge osobe, zapravo, zbog odnosa sa njom, koji postaje veći i važniji od nas samih, kao pojedinaca.
Ukoliko nam je odnos prioritet, dužni smo da u njega ulažemo sebe, svoje vreme, pažnju, energiju, emocije, da budemo maksimalno uključeni i na raspolaganju drugoj osobi, a to je teško i zahteva zrelost i stabilnost i prilagođavanje sopstvenog načina života. U današnje vreme, mnogi parovi se suočavaju sa manjkom vremena koje bi posvetili jedno drugom i sa tim da često jednostavno ne mogu da budu tu kad su potrebni partneru – savremen način života ne podržava partnerstvo i zajedništvo i izgraditi i očuvati odnos jedan je od najvećih izazova današnjice.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
