Nadam se da niste već u ponoć bili toliko pijani, da ste zvali bivšu, da joj čestitate Novu godinu i izgovorite neke rečenice, koje je ona možda jako želela da čuje još koliko prošle godine. Niste? Dobro je. Jeste? Pa dobro.
Treba čovek da se seti onih koje je voleo i da im poželi svu sreću, barem za Novu godinu. Ali ne morate zbog toga da se napijete i prosipate sentimentalnosti. Dovoljno je da to učinite u mislima.
Stare ljubavi nisu samo bivše drage. To su sve one ljubavi sa kojima smo porasli i pored kojih – ili bez kojih – starimo. Svako ima nekoga koga nema, pročitah negde skoro i momentalno se setih svih koji nedostaju. Možda ne nedostaju najviše meni, ali nedostaju, jer ih više nema. I tu nema ničeg sentimentalnog i patetičnog, iako me već golica u nosu od nadolazećih suza. Nije to samo tuga. To je zahvalnost. Što sam tu, da se prisetim starih ljubavi, koje je život nekuda odneo, ali mi je ljubav ostavio netaknutom.
