Skoro me jedan oženjeni švaler pitao, onako skroz iskreno, kako da obraduje svoju ženu. Pričali smo nešto pre toga o nekim raznim ženama koje ga spopadaju i o ženama uopšte i ja sam mu onako prilično oštro rekla, nešto kao, zar misliš da je tvoja žena drugačija? Ne ostavlja te zato što joj je udobno, ne vara te zato što zna da ne bi mogla da sakrije to, ali i ona hoće isto što i sve te druge traže od tebe. I on se zamislio, onako baš, pa je ispalio to neverovatno pitanje.
Ne znam da li me više iznenadilo to što je uopšte pomislio na njena osećanja, ili to što je morao da traži ženski savet. Kao da ne poznaje sopstvenu ženu.
Nisam mu rekla da je negde izvede. Nego sam ga pitala kada je poslednji put proveo veče sa njom. Da se opuste, nešto popiju, razgovaraju, gledaju film. Odgovor je bio pffff i prevrtanje očima. Kao, ko to zna, verovatno još u vreme zabavljanja.
Pa šta svaka žena traži od tebe čoveče? Da joj posvetiš vreme i pažnju. Isto je i sa rođenom ženom. Samo što bi ona možda žestoko posumnjala da nešto nije u redu, kad bi odjednom izrazio želju da se druži s njom.
