Dobro, ona vam ionako nije ništa. Šta ima veze što ste je ispalili, posle onoliko dogovaranja i loženja. Možete da se držite na distanci, da lažete i kreirate utisak koji želite da ostavite i može da vas bude baš briga ako ste ostavili loš utisak, a ne morate o tome baš ništa ni da znate, jer vas ne zanima. Pa šta ste onda tražili sa njom? Nekoga za drndanje, pošto prijateljima i osobama do kojih vam je stalo to ne možete da radite? Ne zato što ne možete, nego zato što vam to ne bi tolerisali, naljutili bi se na vas i morali biste da se potrudite da se iskupite. Zamislite samo da su vam sve te cure prijateljice, sestre, ortaci. Ma zamislite samo jednu (prema kojoj ste se loše poneli i baš vas briga) i sad zamislite da vam je ona najbolji prijatelj. Onaj koji je uvek tu kad ga zovete, koji se cima za vas, koji pije sa vama, ne da vam da se skenjate kad ste spremni da se survate sa ruba depresije i propadnete do dna, zeza vas kad ste tupavi, patetični, nelogični, smešni i omogućava vam da pogledate sebe i da se korigujete. Onaj koga nikada ne biste prodali i spremni ste da za njega u bilo koje doba dana i noći jurišate kroz vatru i vodu. Zašto biste to zamišljali? Pa, možda zato što je ta cura (koju ste izdrndali, ispalili, ponizili) nečija najbolja prijateljica sa svim tim kvalitetima koje najbolji prijatelji imaju – osoba vredna ljubavi i poštovanja.
