Parovanje uskraćuje tu vrstu slobode koju pruža pozicija večitog neženje, jer uvek nekome moraš da se prilagođavaš, da mu budeš na usluzi, da misliš na njegove potrebe i izlaziš mu u susret, da se zbog njegovih osećanja odričeš nekih zabava koje su tebi uzbudljive ili opuštajuće, ili baš zbog tih zabava postaješ loš partner, preljubnik, neko ko suviše pije, drogira se i pokušava da živi opušteno, kao da nema nikakve obaveze na teret nekog drugog, ko se zbog njega kida, pokušava da mu pomogne da se upristoji i da od njega napravi čoveka.
Ima muškaraca koji su zaista divan materijal za oblikovanje i koji se rado predaju ženama u ruke i koliko god se otimali i rogušili, na kraju ispadnu sasvim pristojni. Ima i onih koji vole vezu, vole bliskost i pripadnost i sve što ide uz ljubav i zajedništvo i nije im teško da nekome budu na raspolaganju. A ima i onih koji prosto umiru kad su vezani, postaju apatični, nervozni, malodušni, nemirni, kao zver u kavezu. Oni samo žele da izađu van kaveza, da jurcaju slobodni i ne mogu da jedu, spavaju i funkcionišu normalno ako su gonjeni unutrašnjom potrebom da se rasterete veze, a ne uspevaju u tome. A da, ima i takvih žena. One obično kažu da još nisu srele nekog ko bi im olakšao život i na taj način dao zajedništvu jedini smisao koji one u tome vide, a da, ako već nema nikog da im pomogne i olakša, onda im ne treba niko da ih nervira, izluđuje i otežava. One takođe ponekad kažu kako njima ne smeta zajedništvo i veza i kako bi rado živele sa nekim, ali taj neko prosto mora da bude dobro organizovan, vredan i efikasan i da se stavi u službu odnosa, onoliko koliko su i one spremne da to učine, a kad govore o tome, ponekad dodaju kako bi se, zapravo, rado oženile, jer i njima treba dobra žena – da ume da kuva, da voli kućne poslove, da brine o deci i da im greje krevet i da je šteta što nisu lezbejke.
More from Devojke
