Dr. Svekres K. Pohotni otkriva nam bisere mudrosti o ženama, muškarcima i svemu ostalom, kroz otvorene beleške sa savetovanja mladog N.N (33), radnika sa bauštele, koji se pita o smislu života, ženama i svemu ostalom. Evo ih na temi “Razlike između devojaka i žena”:

N.N: “Doktore, obuzima me teskoba. Udebljao sam se i brinem se kako će to da se odrazi na moj omiljeni sport – seksanje.”

Dr. S.K.P: “Dok možeš da vežeš pertle, nije strašno. Kad počne da te davi onda se zabrini. Vidiš, žene vole stomačinu. Moraš da je neguješ, jer pod velikim brdom dobar kukuruz raste. Samo klinkama i tinejdžerkama u glavi smeta trbušina. Prava žena kad vidi stomak, već zamišlja ogromnost koja se ispod njega krije. Impresivan stomak znači muževnu veličinu, a to je bonus. Odma počinje da zamišlja kako bi izgledao seks sa tobom i kako je pritiskaš kao pravi mužjak. Ne potcenjuj eroticizam stomaka, momče. Vidiš, kod muškaraca kao i kod žena, postoji infantilizam koji priznaje samo vidljiva obeležja privlačnosti. Dokle god se muškarac loži na trčanje za piletinom, neograničeno mnogo seksa, dokle god se žena loži da joj partner bude sportski građen, visok i zelenook, to su sve obeležja neodraslosti. Prave žene lože se na moć muškarca, a ona dolazi u raznim oblicima kao na primer, moć humora, moć znanja, moć veštine, moć sposobnosti. Ili na moć stomaka. Jer, žene ostaju stidljive veoma dugo. Ako bi, recimo imao ogroman penis, žene ti se ne bi divile. Stidile bi se da ga obožavaju. Ali ako imaš veliki stomak, to je moć koja može da se dodirne, da se miluje i tako metaforički štuje tvoja muškost. Tako i raspoznaješ ženu od devojke…”

0110 Dr. Svekres K. Pohotni: Odlomci iz prakse, deo četvrti

N.N: “Ali gde je stvarno granica između devojke i žene, doktore?”

Dr. S.K.P: “Zrelost. Devojka još veruje u bajke, a žena ne. Devojka je površno materijalna, a žena može da prodre u duhovne sfere. Devojka ima oca, žena ima muža. Sa muškarcima je slično. Dok se lože na teen porn, još su omladinci, kad pređu na anal tu dozrevaju. Ima i drugačijih podela, ali ova je brutalno tačna.”

N.N: “Ove mudre reči mi izmiču, doktore. Ja se osećam kao mladić i još sam u fazi pražnjenja jaja. Još me zbunjuju pojave kao što je, bivša devojka.”

Dr. S.K.P: “Ah, fenomen bivše. Pa, vidi. Bivše devojke su zanimljive utoliko što ti se pogled na njih menja drastično. Pre braka misliš o njima kao vrednim iskustvima i katkad vrednim prijateljima. Posle ženidbe služe samo zato da te žena povremeno ispituje o prošlom životu, poredi se sa njima i u ključnim trenucima kad hoće da ti naudi kaže nešto tipa, nisam ti ja ta tvoja… Vidiš, prozirem šta hoćeš zapravo da pitaš. Da li je moguće ostati prijatelj posle veze. Nije. Jer muško-ženska prijateljstva ne postoje. Možda ako imate neki poslovni aranžman. Drugarice se može imati, ali prijateljice, teško.”

N.N: “Jao, u pravu ste doktore, evo sad baš tu skoro, zvala me jedna bivša. Velika ljubav. Javlja mi da se udaje i želi da se vidimo pre toga. Nastojali smo oboje da održimo prijateljstvo, premda se nismo često viđali. Kažem joj, ‘ajd se ti lepo udaj, pa ćemo posle da se vidimo. Kaže ona, ne moramo pre. Ali meni beše nešto mučno, ako se vidimo opet će nam biti mučno oboma i kažem joj da je najbolje da se više nikad ne vidimo…”

Dr. S.K.P: “Dobro si učinio momče. Muškarci i žene obično ostave neki patrljak odnosa, makar i platonski. Ali čak i da nije htela da te kresne još jednom, ako žena pred udaju ne misli na sto organizacijskih stvari nego kako da se vidi sa bivšim, tu je nešto trulo…”

N.N: “Hvala doktore, mislim da ću sam sebi da prepišem kuru taslačenjem omladinki. Sreo sam baš tu skoro jednu sedamnaestogodišnjakinju, firca se ko štuka, a zrela…”

Dr. S.K.P: “Ne budali. Devojka od 17 godina ne može da bude zrela, osim ako nije preturila preko glave neko zaista teško iskustvo od one vrste od koje deca posede preko noći. Naleteo si na pametnu šmizlu i budi srećan, ali ne pripisuj joj svojstvo mudrosti ili zrelosti.”

N.N: “Ali baš zato što je pametna, zar nije to savršen kandidat da počne s njom da se radi na vreme i da se onda od nje izgradi dobar partner…”

Dr. S.K.P: “Uh, kakva romantična zabluda. Dok si mlad i drčan kao ti, sanjaš o devojci koju možeš da ‘vaspitaš’ ili ‘izgradiš’ po svojoj nameri, ali takvo nešto ne postoji. Tek kasnije kad se sretneš sa nekom valjanom ženom, shvatiš da ipak može, ali to onda nije izgradnja ili vaspitanje, već uticaj. Velika je razlika. Osim toga pitaj se zašto želiš nekog da oblikuješ? Čak i da je savršena po tvojoj meri, nešto bi te žuljalo. Vidiš, ljudima najviše kod drugih smeta ono što im smeta i kod njih samih, samo često to ne znaju dok ne vide na drugom…”

N.N: “Ali doktore, ova mala mi kaže, ljubav je dovoljna, jer kad nije onda su neophodni dogovori, tolerancije, poštovanje i druge gluposti…”

Dr. S.K.P: “Labava ti je ta ‘mudrost’, rođače. Ljudi ne znaju šta je ljubav dok ne stupe u trajnu vezu, da ne kažem brak. Za tebe je ljubav sada dobar seks ili božanska ideja. Ljubav je kad ti voljeno biće saspe svašta u lice, a ti ne skočiš preko stola da je zadaviš. Inače, je za duge veze neophodno da se ne gleda televizija. Kad dvoje žele da žive zajedno, od tog trenutka pritiska ih izvesnost rastanka. Jer sve ostalo nije garantovano. Ljudi su naučili na TV-u da je sve idealno i da sve možeš sam. Današnje šmizle se posebno lože na to. Zato se parovi rastaju, jer su navikli da ništa ne trpe, a tako im kaže i TV. Niko više ne zna kada da ćuti, kada da govori. Poetsku ljubav, osećaju samo starci. I zasluženo je osećaju. Dok si mlad, sve gledaš kroz prizmu seksa. I uopšte, muškarci vrlo dugo sve gledaju kroz to. Ljubav vide tek kad zamatore…”

I time, dragi čitaoci, završavamo ciklus “Odlomci iz prakse”. Hvala na pažnji.

Dr. Svekres K. Pohotni

Comments