Dr. Svekres K. Pohotni drži poznato savetovalište za muškarce. Specijalizovao se za probleme mužjaka između 25-45 godina na tibetanskom univerzitetu “Kama Prekosutra”. Specijalno za nas otvorio je beležnicu i izneo pojedinosti iz seansi sa N.N. (33), radnikom na baušteli u Beču. Prošla seansa bavila se kulturnim šokom i razumevanjem žena evropskog i srpskog porekla. Ovom prilikom nastavljamo sa temom preljube:
N.N: “Doktore… ne znam gde da nađem curu… da li da probam u crkvi ili u pozorištu?”
Dr. S.K.P: “To zavisi od toga da li želiš anđela ili đavolicu. Ali ne znam zašto me to pitaš, svako malo na Facabuku vidim te s nekim snajkama.”
N.N: “To su mi sestre.”
Dr. S.K.P: “Ona crnkinja ti je sestra? Hm…”
N.N: “Doktore, hoću da se ženim, brak me privlači.”
Dr. S.K.P: “Vidim da si zastranio sasvim. Brak je sličan doživotnoj robiji, samo ima malo više interneta.”
N.N: “Ali doktore, da li brak mora to da bude?”
Dr. S.K.P: “Naravno. Čim poželiš da život deliš sa nekim, čak i da je odnos najskladniji, podrazumeva ograničenje slobode. Na primer, hoćeš u WC. I ne možeš, jer je voljeno biće unutra. A ne možeš ni kad završi nuždu, jer mora da se provetri. A posebno ako draga dugo vrši iznuždavanje ranom zorom, pa nit da nešto započneš nit da se vratiš u krevet, samo cupkaš ispred toaleta u pidžamici, baš kao robijaš.”
N.N: “Ali, ljubav…”
Dr. S.K.P: “Ljubav nije tema, već sloboda. Kao i na robiji. Zatvorenik trpi, jer mu nema druge, greje ga misao da će jednog dana biti slobodan. Ljubav je samo ulaznica za brak. Vrlo brzo postane nepraktična. Na primer, spavaš. Ona je ljuta. Počne da te smara. Bunovan si, jedva razabiraš reči. Kenja ti jer se bliži podne. Ne uzima u obzir da si radio do kasno uveče. Nezadovoljna je. Kreće da ti obrazlaže iz raznih uglova kako si ti loš muž. Naravno, rasaniš se. I kapiraš da je celo to mučenje samo zato što ti spavaš, a ona mora da radi, pa te jebe da joj bude lakše. Ono što te sprečava da je šutneš, jeste ljubav. Kao što i robijaša sprečava da napadne stražara njegov pištolj. Strah i ljubav, to su jedine razlike između robije i braka.”
N.N: “A šta ako se oženim sasvim mladom ženom? Čuo sam da su podložnije braku.”
Dr. S.K.P: “Podložnije su manipulaciji, ali ne zato što su glupe, već zato što su manipulanti koji jure piletinu opaki i zli. Ali žene počesto teže da budu manipulisane. Toliko je lepo predati odgovornost i slobodu drugome, pa i muškarci se žene iz istog razloga. Zašto bi morali da mućkaju glavom u svakoj društvenoj prilici, kad mogu da se oslone na ženu. Onda žena ispadne neka karakondžula koja mu svašta ne dopušta, a to je najdivnija vrsta ropstva…”
N.N: “A zašto onda nastaje preljuba? Imam dragog prijatelja koji ima ljubavnicu. Odlično mu poznajem suprugu. A i ta ljubavnica je u braku. Prisustvovao sam njihovom “poslovnom” sastanku i sad mi se javlja dilema…”
Dr. S.K.P: “De, gukni momče, u čemu je dilema? Da li se kaniš da upreš prstom i povičeš NEMORAL ili ti je krivo što te ne zovu u trojku?”
N.N: “Ne, nije problem nego se pitam o preljubi kao takvoj…”
Dr. S.K.P: “Čuj, momče, preljuba ne postoji. Ili se ljubi ili se ne ljubi. Dvoje kad se ljube, treći (i četvrti) to moraju znati. Ako preljubnik vodi dva odvojena života, onda je psihopata i podeljena ličnost, ali ako vara i švrlja, to čini s nekim razlogom koji ne može da ostane skriven od partnera. Recimo kad sam bio ljubavnik jednoj dami, muž je vrlo dobro znao šta se dešava, čak je i otišao da nam ne bi smetao. E, sad. Previše sam moralisao u tom trenutku, pa se nisam omastio, što je još jedna pouka koju treba upamtiti. Preljuba nije moralna kategorija, već vrsta društvene igre. Kao ono kad se trči oko stolica… Jer, vidiš momče, preljubnik ne traži više ljubavi od ljubavnika, već eksalaciju ludila koju nije uspeo da nađe kod prethodne partnerke ili partnera. Vidiš, ljubav ubija, a preljubnik samo traži jaču dozu. Ako te tvoja trenutna veza ne ubija dovoljno, bežiš u drugu….”
N.N: “A starija žena i mlađi muškarac?”
Dr. S.K.P: “To je, sine moj, tema za sledeću seansu…”
Nastaviće se
