U polemici koju sam nedavno, iz istraživačkih razloga povela o vernosti, odnosno preljubi, čula sam sasvim jasan muški stav, koji je dao naslov ovom tekstu. Razgovarajući o sposobnosti za otvorenost i poštenje u odnosu u kome postoji ljubav i privrženost i o mogućnosti da otvorenost i poštenje ukinu pojam preljube, tako što će svako prihvatiti da njegov partner ima pravo da uživa u seksu sa nekom drugom osobom isto kao što uživa u nekoj hrani koja nama ne prija, ili u druženju i sadržajima koji nas ne uključuju, došlo se do hipotetičkog slaganja – to je u redu, kao stav.
Ali koji bi muškarac hteo da spava sa svojom partnerkom, ako zna da je ona pre toga imala seks sa nekim drugim, postavilo se pitanje. A da li si manje prevaren, ako ne znaš, usledilo je pitanje na pitanje. Ne, glasio je odgovor, ali ako ne znam, baš me briga. Lakše je ne znati, kaže ego. I to kaže otvoreno i pošteno. Ali, u toj otvorenosti ego zahteva da bude pošteđen suočavanja sa istinom.
