Mogu li nežnost, emocije i bliskost da se dožive i podele sa nekim potpuno nepoznatim, po zadatku? Očigledno mogu. Zašto onda imamo toliko problema u emotivnim odnosima sa onima koje poznajemo i koje volimo? Da li u našoj svakodnevnoj komunikaciji sa bliskim osobama nedostaje rešenost da podelimo nežnost i osećanja? Dobra pitanja za svakog od nas.
Drugi klip, koji se bavi istom temom, dostiže bliskost i nežnost nakon pokretanja eksplozivne, agresivne energije – jer u ovom eksperimentu parovi su imali zadatak da se išamaraju.
Oba klipa imaju višemilionski broj pregleda, ali uporedite cifre. Ljubljenje je mnogo popularnije i ima više lajkova. Da li zato što nas ovo sa šamaranjem više uznemirava? A osim što je klip zabavniji i šašaviji, zaista dublje uznemirava, nego zamisao o poljupcu sa potpunim neznancem.
Nakon podeljenih šamara, u kojima su se neki učesnici trudili da budu mlaki, tojest, da što manje povrede onog drugog, neki iznenađeni jačinom šamara koji su dobili, a neki oduševljeni i euforični, svi su smejali, grlili se i nastavljali komunikaciju, jer su se kroz ovo krajnje neobično iskustvo povezali na krajnje neočekivan način. Skoro isto kao da su se ljubili – uzbudljivo, ali na drugi način.
Ovi šamari nisu bili izraz besa i agresije, ali su svakako pokrenuli tu vrstu energije. Da li to znači da neke emotivne naboje sa kojima ne umemo da izađemo na kraj, možda možemo da rešimo tako što ćemo se išamarati po dogovoru – primiti i uzvratiti udarac? Da li smo u stanju da to izvedemo pod nabojem, a da ne preraste u tuču? Koliko poznajemo svoje nagone, svoje emocije i reakcije i kako se snalazimo sa njima u nerežerinim okolnostima svakodnevice? Možemo li sami da osmislimo scenario i da nešto odigramo, umesto da se primamo i prepuštamo nagomilanim emocijama koje ne umemo da kontrolišemo i usmeravamo?
Pitanja od vitalne važnosti za svakog od nas. Jer mi živimo svoj eksperiment.
