Činjenica je da su muškarci od detinjstva vaspitavani da je pokazivanje emocija slabost i nešto što je rezervisano za žene. Kao rezultat takvog vaspitanja imamo muškarce koji ne znaju da artikulišu svoje emocije i one koje ih postiskuju i tako završe sa mentalnim problemima.

Društvo je vrlo ograničavajući i određujući faktor u svačijem životu. Tako da i kad muškarci pokažu svoje emocije, ne nailaze na odobravanje. I to ne samo od drugih muškaraca, nego i od žena. Zaista se i među ženama može čuti komentarisanje muškaraca koji plaču, da im to instant bude manje privlačno.

Dakle, nije problem ni samo u muškarcima, nego i u ženama, odnosno, u celokupnom društvu. Zato svi zajedno treba da se promenimo i borimo za to da svako ima pravo da izrazi svoja osećanja.

Osećanja nisu slabost. Ona su deo ljudske prirode i možda naš najlepši deo. Biti u stanju da osetimo nešto tako duboko je ono što ljudsko iskustvo čini tako posebnim i zbog čega i vredi biti čovek.

Ljubav je jedno od najdivnijih osećanja, bilo da je ljubav prema sebi, prema devojci, dečku, porodici, prijateljima. A romantična ljubav je ipak nešto posebno i ne treba da sputavate sebe da je osetite.

Slobodno pokažite svojoj devojci koliko je volite, budite nežni, ranjivi, brižni, sve je to neophodan deo jedne zdrave veze. Ukoliko ona ima problema sa tim i sa jačinom vaših emocija, to govori mnogo više o njoj nego o vama.

Kod muškaraca je emotivna strana potisnuta. Ako su tužni, oni moraju da pokažu da su jaki, ako su uplašeni opet moraju da pokažu da su jaki, ako su srećni ne smeju zaplakati, jer ko zna šta će neko pomisliti o muškarcu koji plače. Nebitno je da li on plače od sreće ili od tuge, to će retko kad biti dočekano na pravi način.

Comments