Uvek završiš u frend-zoni
Imaš ubeđenje da sa devojkom treba prvo da se družiš, da joj se približiš na prijateljskoj osnovi, da bi odnosi mogli da se razviju, ali te zapravo neko razvijanje odnosa i ne zanima – ti želiš samo da se nekoj uvučeš u gaćice i misliš da u frend-zoni imaš dovoljno širok manevarski prostor za to. Obično završiš tešeći je zbog nekog tipa koji joj je slomio srce, a kad preteraš u tom tešenju, smatrajući da je to dozvola da je poljubiš ili pipineš, dobiješ zaprepašćenu i ljutitu reakciju – ona ti se tako poverava i otvara, a ti samo misliš kako to da iskoristiš, sram te bilo! Sam si kriv. Frend-zona nije mesto na kome hemija napreduje u pravcu neobaveznog seksa.
Spreman si da budeš sa bilo kojom koja hoće da bude sa tobom
I onda nekako ni jedna neće. Kao da širiš neki loš miris, koji žene mogu da nanjuše i koji ih odbija. Tačno, to je miris potrebe, gladi, očajanja. Ni jedna ne želi da ti bude zalogaj, fiks, uteha. Žene imaju nepogrešiv osećaj da provale da ti iste priče serviraš svakoj ženi i da si toliko usredsređen na svoju potrebu, da u stvari ni jednu od njih ne doživljavaš kao osobu i ni za jednu nisi stvarno zainteresovan. Kao napušten pas, koji njuška za svakim, u nadi da će ga neko odvesti kući i nahraniti.
