Tako stoji stvar sa ubeđenjima i predrasudama, a istraživanja o biseksualnosti ih ne uzdrmavaju ozbiljno, samo ih malo čačkaju – naime, u ekseprimentu sprovedenom na dobrovoljcima oba pola, merena je raširenost zenica kao pokazatelj seksualne reakcije, odnosno, uzbuđenja. Muškarcima su se širile zenice na prizor ženske masturbacije, ali i muške. I žene su reagovale na porniće i sa muškarcima i sa ženama.
Koliko je dovoljno pustiti ljudima porniće i iščitavati uzbuđenje u širenju zenica? Deluje logično da se svako od nas uzbudi na prizor nečijeg uzbuđenja – suprotan pol nas uzbuđuje jer nas privlači, a isti, jer tačno znamo kako se oseća, saučestvujemo u prizoru uzbuđenja. A to možda i jeste ključ biseksualnosti, odnosno, toga koliko smo spremni da iz svesti o reakciji uđemo u akciju sa osobom istom pola. Oni koji o tome razmišljaju, možda su spremni i da naprave eksperiment, ali muškarci uglavnom odbijaju da o tome uopšte i razmišljaju, jer to dovodi u pitanje njihovu muževnost.
I tako se vraćamo na ubeđenja i predrasude, na homo i hetero podele i granice i na činjenicu da otkrivanje sopstvene seksualnosti van tih granica društvo nastoji da obeshrabri na svaki način. Ako se držimo zadrtih stavova, poredak neće biti narušen – hetero će biti dobro, a homo loše, lezbejke će biti neke frustrirane žene koje niko nije dobro kresnuo pa da se smire i shvate gde im je mesto, a žene će biti deljene na one koje biste ženili i na one koje biste odveli u krevet – i dve odjednom, ako može.
Aleksina Đorđević
