Kad žene nekog muškarca okarakterišu kao krutog, one stvarno misle na izvesnu telesnu ukočenost, koja je posledica zadržavanja, potiskivanja i neizražavanja osećanja. Ako muškarac koji pokazuje takvu krutost inače nije po prirodi baš topla osoba, bogatog unutrašnjeg života, delovaće hladno i nezainteresovano. A ako je po prirodi emotivan i sklon promišljanju, delovaće kao neko kome su obe noge stalno na kočnici – on nastoji da održi branu između svojih osećanja i proživljavanja i žene koja ih u njemu izaziva, a taj napor je fizički vidljiv.
Problem sa osećanjima – bilo da su preplavljujuća, izobilna, zbunjujuća i zastrašujuća, ili su u deficitu – je taj što ona prožimaju naše telo, kao i svi ostali slojevi našeg psihičkog života. Misli su energija, osećanja su energija, telo se hrani energijom – kako iz hrane i pića i iz vazduha i okruženja, tako i iz svog sopstvenog ja i svega od čega se to jastvo sastoji. Ne možete osećati i misliti nešto, što se blisko tiče nekog drugog, a da to ne zrači iz vas, da ne rukovodi vašim telesnim govorom i telesnom hemijom.
Ukočeni i povučeni muškarci oklevaju da ispolje nežnost. Ne zato što ne umeju, nego zato što se plaše. A možda se plaše baš zato što u njihovim dubinama vrebaju neistraženi kapaciteti nežnosti i privrženosti sa kojima ne znaju kako bi uopšte izašli na kraj, kad bi nahrupili iz njih, poput prirodne nepogode.
