Reka je simbol za prolaznost i promenljivost života, prirodna sila koja može da nabuja i odnese sve pred sobom, a može i da presuši i onda je sve oko nje jalovo i očajno. Reka navodnjava, daje život, osvežava, izaziva, mami i privlači, čisti i odnosi lošu energiju – i ima skrivene virove koji mogu da povuku i udave neopreznog kupača, nevičnog tajnama reke. U indijskoj simbolici muško-ženskih odnosa, reka predstavlja, ženu, žensku energiju, bujnu i plodnu, ćudljivu i nezgodnu, koja može da promeni položaj korita svojom snagom, može da izlije i razruši obale. Muškarac, muška energija je korito koje obuzdava i usmerava reku i koje mora da bude duboko i snažno, sa visokim obalama, da ga reka ne bi poplavila i razrušila.
Ženska priroda je bujna i preplavljujuća, njena emotivna i stvaralačka snaga može da postane rušilačka i destruktivna, ako joj korito ne odgovara, ako je suviše plitko i ne usmerava pouzdano njen snažan tok.
Korito – muška energija, za ženu je uzemljenje, čvrst oslonac za njenu fluidnost, pravac koji njena bujica sledi i kome se priklanja. Muškarac mora da bude stamen i prizeman, odlučan i postojan, da bi mogao da se izbori sa bujicom, odnosno, da stoički podnosi i usmerava njene nalete, da ne poklekne pred njenom nepredvidivošću.
Ako je muškarac zavistan od žene, od njene ćudi, ako se prilagođava njenom toku i nije u stanju da je obuzda i usmeri, on je kao slabo korito, čije se obale stalno ruše i koje krivuda onako kako tok reke diktira. Snažna ženska energija ga preplavljuje i on joj se povinuje – u ovakvom odnosu žena nije srećna i ispunjena, jer potajno prezire muškarca koji ne ume da je ukroti, iako joj odgovara njegova blagost i popustljivost.
