Nema ženskog srca koje može da ne reaguje na mešavinu patrijarhalne brižnosti i apsolutne vernosti i privrženosti, naročito kad im svoja srca nude muškarci koji pevaju i sviraju, a umeju i da igraju. A ima li muškarca koji je u stanju da fura irski fazon čvrstine i nežnosti i spremnosti na svaku vrstu muške akcije u trenutku dok peva vesele pesme i divi se ženi koju obožava?
Ah, ne mislim ja stvarno da treba da se pretvorite u ćaknute Irce, poklonike pabova i divljačkog veselja uz opori humor i vernost do groba. Ali znate vi šta mislim. U ovo ludo vreme poremećenih vrednosti, degradirane muškosti i furiozne ženskosti, potrebni su svetli primeri, koji nas uče o onome što smo zaboravili.
A vi ste, dragi muškarci, prilično zaboravili kako se voli svim srcem i žena i otadžbina, kako se pije i kako se bije, a da nije kriminal i nasilje, nego muškost na delu. Zaboravili ste kako se recituje poezija, nose karirane košulje i slavi nepobediva radost života u bilo kojim uslovima i okolnostima.
Irci su tu samo da se podsetimo. I da zapevamo.
