Muškarce niko ne priprema za trudnoću – oni se sa tim srećnim događajem suočavaju kad im partnerka saopšti novosti i uglavnom nemaju pojma sa čim se suočavaju. Ako ste radili na pravljenju bebe, onda niste toliko iznenađeni, a ako ste iznenađeni, pa, šta je tu je. Zamagljena svest o tome da se dešava nešto što će vam promeniti život je najviše što uspevate sami da postignete. Zato su neki očevi progovorili o stvarima vezanim za trudnoću, koje bi voleli da su znali pre nego što su postali očevi.
Bićeš nesiguran, ali ćeš se snaći
Bićete uplašeni i preispitivaćete svaki svoj korak, ali snaći ćete se, biće sve u redu. Niste toliko nespremni, kao što mislite. Ali budite spremni na trenutke paranoje – nikada nećete biti sigurni da sve radite kako treba, čak ni ako već imate iskustva i već ste se spremali da dočekate bebu. Krevetac, krečenje, preuređivanje prostora, sve što radiš kao što bi i inače radio taj “muški” deo posla, sve ćeš dovoditi u pitanje, a niko te ne upozorava na to osećanje nesigurnosti koje će te pratiti u svemu.
Svaka trudnoća je posebna i različita (čak i kod iste žene)
Kad gledaš na filmu, stvari se odvijaju po istom scenariju – saznaješ da je ona trudna, a zatim juriš u sred noći da nađeš neku prodavnicu koja radi, da bi joj kupio kisele krastavčiće i puter od kikirikija, a zatim sledi scena u kojoj ona utrčava u kupatilo sa rukom na ustima. Stomak joj je u svakom kadru sve veći, a onda vodenjak puca i plodova voda curi niz noge i juri se u bolnicu, gde ona se ona porađa vrišteći, u sledećih pet scena. Neke žene nemaju jutarnje mučnine, nekima je muka od jutra do sutra svakog dana trudnoće, nekima mučnina prođe čim stomak počne da bude vidljiv. Neke uopšte nemaju želju da jedu kisele krastavce, a neke generalno gube apetit, jer im je od svega muka. Prosečno, porođaj traje nekoliko sati, a ponekad i mnogo duže i žene obično ne vrište, jer je nemoguće napinjati se i vrištati istovremeno. Vodenjak ponekad pukne pre odlaska u bolnicu, a ponekad ne pukne uopšte, nego ga tamo probuše. Prirodni porođaj uglavnom podrazumeva uključivanje indukcije, epiduralnu anesteziju, i epiziotomiju.
U nekim trenucima osećaćeš se sasvim beskorisno i bespomoćno
Realno, mama je glavna i ti si u nekim trenucima sasvim nekoristan. Ali ima puno toga u čemu možeš da budeš od pomoći i vrlo je bitno da učestvuješ i da preuzmeš deo brige o bebi na sebe. Sigurno možeš da nabavljaš pelene (i da nikad ne pogrešiš veličinu), da okupaš i presvučeš bebu i da je posle podoja ili hranjenja držiš da podrigne, da je ljuškaš i uspavljuješ. Ali žena je prilično usamljena u svom proživljavanju trudnoće i tu takođe jedino možeš da budeš koristan kao podrška i servis. Biće momenata kada će se ona osećati loše, možda će čak biti i depresivna i očajna (hormoni divljaju i trudnoća je zaista drugo stanje) da nećeš moći da je prepoznaš i nećeš znati kako da joj priđeš i da joj olakšaš. Možda će i odbijati tvoju pomoć i podršku, ubeđena da treba sama sa tim da se nosi – biće teških trenutaka kroz koje ona mora da prođe sama sa sobom, a biće i momenata kada će uživati u svom stanju. Najbolje što možeš je da je ostaviš na miru kad to želi i da – juriš u sred noći po te krastavce.
