(Ni) Muškarci nisu seks-mašine
Ali (gorka) istina je da muškarci nisu seks-mašine (kao ni žene), niti su večito pohotni, večito napaljeni, večito spremni na akciju. Nekad čak ni erekcija ne znači da je muškarac oran da prione. Možda ne možemo da glumimo orgazam, ali itekako možemo da glumimo da smo vrlo zainteresovani čak i usred žestoke jebačine. Gimnastika nije dobra ni kad je muškarac zahteva od žene, a još je gora kad je žena iskamči od muškarca. To stvara emotivni jaz koji muškarcima teško pada, jer – gle čuda – imaju osećanja.
Glupi muškarci
Isto kao i glupe žene i glupi muškarci najzaslužniji su za održavanje mitova. Smatraju da je spremnost na seks u svakom trenutku pitanje potvrđivanja muškosti. Time se omalovažava ne samo muškarac kao biće, već i seks kao čin ljubavi (makar i puke fizičke, ali ipak – ljubavi). Kao što industrija zabave srozava žene na objekat, tako i muškarce koji “neće” izvrgava ruglu. Svaka scena u kojoj muškarac ne može ili neće predstavljena je komično.
Ugrožene žene
Ima i ona druga strana medalje. Žene su isto tako sujetne kao i muškarci. Odbijanje im pada još i teže, jer ih društvo omalovažava, pa je čest kompleks niže vrednosti. Ukoliko partner neće da radi radnju, žena to odma pretvara u dramatičnost mogućeg, štaviše izvesnog okončanja veze. Hvata je panika, oseća se nedovoljno potvrđeno kao žena i grabi muškarca još žešće. Stoga nije dobro da se gaje mitovi o muškoj svejebičnosti, već je bolje objasniti dami da ako ne želite seks ne znači da ste prestali da je volite. Možete ponuditi drugu vrstu bliskosti.
Ali ako vas ova ne-želja spopadne na sudaru sa kres šemom ili na sudaru na jednu noć, e onda važi drugo pravilo koje je još šezdesetih postavio Duško Dugouško: “Ako dama želi zeca – ima da dobije zeca!”
Dr. Svekres K. Pohotni
