U nekom trenutku, prosto dođe i to na red. Zajedno ste već neko vreme, seks vam je super, prijatno vam je u njenom društvu i kad ste sami i kad ste u većem društvu, ona vam ne smeta i na mnogo načina vam oplemenjuje svakodnevicu. Prosto nemate zašto da je ne volite. I verovatno ste zaljubljeni. Možda onako, ne baš skroz, a možda ste se zagrejali do usijanja. Svakako, to (još) nije ljubav, ali emocije jesu intenzivne i prijatne. Možda ne poznajete ljubav – nemate razloga da se osećate neuko zbog toga, ljubav ima mnoga lica i niko ne poznaje sva, a mnogi ljudi provedu čitav život a da ni jedno ne upoznaju blisko. I pošto vam se javljaju nežna osećanja i vozi vas hemija, lako je pretpostaviti da to ima veze sa ljubavlju. Međutim, to je samo zaljubljenost i bilo bi ispravno da se tako i verbalizuje. Stalo mi je, zaljubljen sam, u ovom trenutku mi se čini da ne bih mogao da živim bez tebe… To je izveštavanje o onome kako se osećate, a to kako se osećate, nema mnogo veze ni sa vašom partnerkom, ni sa ljubavlju, prosto, tako ste se povezli i baš vam je dobro. Ali vi ipak kažete „volim te“ čak i kada znate da to nije baš tačno.
Ona to očekuje
U trenutku bliskosti, prosto ćete znati da ona želi to da čuje i reći ćete joj i u tom trenutku ćete stvarno to i misliti i osećati. Možda ste vi samo adekvatno reagovali u datoj situaciji, ali reči za nju imaju možda veće značenje nego za vas, reči obavezuju i žene su sklone da sve pokušavaju da definišu i uobliče u reči, baš zbog toga – zbog obavezujuće težine. Izjava ljubavi je isto što i dato obećanje. Ako ga ne ispunite ili ga prekršite, onda ste lažov, sebičnjak, nezrela i neodgovorna osoba, na koju se ne može računati. Ukoliko joj kažete da je volite zato što ona to očekuje, daćete joj obećanje, koje možda nećete moći da ispunite. Ne zato što ne želite, nego prosto zato što vam neće ići, jer su vaša osećanja možda intenzivna, ali površna.
