Ako ne znaš koliko ona vredi i koliko ti znači i koliko si pogrešio što si je tretirao kao đubre, saznaćeš onda kad ona sazna. Ali kad ona shvati svoju vrednost, ti gubiš moć nad njom, onu koju si zadobio igrajući se njenim osećanjima, njenim poverenjem, njenim strpljenjem. I shvataš da to uopšte nije bila moć, a da je ona jedina koju si stvarno imao – moć njene ljubavi prema tebi – sada nedostupna i izgubljena.
Ako joj nisi odgovarao na poruke, držao si je na distanci i igrao sa njom toplo-hladno i kočnica-gas emotivne igre, odjednom ćeš shvatiti da ona više ne učestvuje. Ne prima se, ne dotiču je tvoje manipulacije, udaljila se i posmatra te sa sažaljenjem. Zar je to sve što umeš, pita se ona. I pita se zašto li je mislila da možeš bolje od toga. I žao joj je, jer mora da napusti sopstvena uverenja i nade, jer ono što je videla u tebi ti nikada nećeš videti njenim očima i nikada nećeš biti onaj čovek koji si mogao da budeš za nju, a nisi umeo. Propustio si šansu da naučiš, jer ti je bilo zabavnije da se igraš njome, da koristiš moć manipulacije, umesto da poštuješ moć ljubavi.
