Naučio si da postoji vrsta žena među kojima ćeš tražiti majku svoje buduće dece i vrsta žena među kojima ćeš naći zabavu, žestoka osećanja, vatreni seks. I naravno da želiš da imaš dobru devojku, koju ćeš predstaviti majci (i koja će se majci dopasti) onu za koju svi vide da je fina, pouzdana, neiskvarena, curu na svom mestu, koja shvata život i ljubav ozbiljno i koja se posvećuje. I naravno da ćeš želeti da se što više i intenzivnije provodiš sa lošim curama, zbog kojih bi tvoja majka dobila napad aritmije, skočio bi joj i šećer i pritisak, razbesnela bi se i rasplakala istovremeno – zar jedna takva da kvari njeno dete?!
Rastrzan između ideje da postoje ovakve i onakve, dobre i loše cure, nalaziš dobru i varaš je sa svakom lošom koju usput pokupiš. Iskupljuješ se osećanjem krivice i griže savesti i rešenošću da dobru svakako oženiš i učiniš od nje poštenu ženu. Sa njom ti nije zabavno i uzbudljivo kao sa lošim curama, ali ti znaš da sa onom koja je materijal za suprugu i ne treba da ti bude zabavno i uzbudljivo. Za to služe one druge.
