Malo te buni to što se loše cure nekako ne uklapaju u tvoju ideju o lošim curama – iako umeju da popiju koliko i ti, da uleću u avanture i rizikuju, iako su samostalne i ne treba im ničija zaštita, iako sumnjaš u njihovu vernost, one umeju da budu iskrene, da vole i da se posvete, one žele vezu u kojoj su povezane sa svojim partnerom na svim nivoima, one traže nekoga sa kim će biti zabavno i uzbudljivo, ali ne zato da bi ga potrošile za noć, nego da bi pronašle ljubav i vezu po svojoj meri. One te zbunjuju, plaše i izazivaju, a ti jedino umeš na taj izazov da odgovoriš tako što ćeš im ponuditi drugorazrednu ulogu u svojoj drami – loša cura, ona što se suviše slobodno ponaša, što je imala previše partnera, što ima iskustva sa alkoholom i drogama, što je živela punim plućima, sama donosila sve odluke i stajala iza svih svojih postupaka, što je sto puta naškodila sebi prkoseći svima u želji da ostane svoja, nezavisna, neukroćena, van šablona i očekivanja i da živi svoj život strasno i predano, ona može da ti bude ljubavnica, a ne devojka.
Loša cura je suviše veliki izazov pre svega za tvoje shvatanje o dobrim i lošim curama. A tvoje shvatanje je prilično ograničeno. Recimo to ovako – dobra cura je ona koja se sviđa tvojoj mami više nego tebi. Loša je ona koja se tebi sviđa mnogo, ali tvoja mama je prosto mrzi.
Ko je taj u tebi samom ko te tera da se kidaš i da živiš sa dvostrukim standardima najčešće dvostrukim životom? Da budeš sutradan dobar suprug i cenjen u svojoj zajednici, a zatim da odlepiš u avanturi sa nekom ženskom koja te podseća kako je to zapravo biti živ i raditi ono što voliš i u čemu uživaš, sa nekim ko ti se sviđa, ko te uzbuđuje i pokreće. Da menjaš švalerke, u potrazi za tim osećajem koji te spasava dosade i učmalosti bračnog i poslovnog života, koji te zarobljava i sputava.
