Kad shvatiš da si je ostavio zato što si bio kukavica

Nikada joj nisi rekao koliko si opterećen njenim očekivanjima koja ona nikada nije ni iznela. Ona te je čekala i čekala i čekala, a ti više nisi mogao da podnosiš to čekanje, jer si se sve vreme sve više udaljavao od nje i znao si da što više čeka, to te više gura od sebe. Možda si hteo da ona ima neki zahtev, da se pobuni, da se naljuti, da te uceni. Da manipuliše. Onda bi možda imao razloga da je ostaviš još pre. A možda bi te naterala da se malo dovedeš u red. Ali ona nije želela da vrši pritisak na tebe i traži od tebe nešto što nisi mogao da joj pružiš. Samo se nadala da ćeš ti jednom shvatiti i da će onda ona biti tu da sa tobom to podeli. Znao si to tada i to te je ljutilo. Jer si bio kukavica, jer si hteo da samo obrišeš sve što ti smeta, a smetalo ti je sve što ti je ukazivalo na to koliko si sebičan i stisnut, ograničen i uslovljen, dok se pozivaš na svoju nezavisnost i želju za slobodom. Koliko si sputan i zatvoren u sebi kao u kavezu. Mogao si tada da otvoriš taj kavez, da si mogao. Ali nisi mogao. I sada znaš da bi možda mogao i znaš da nema smisla da pokušavaš, ne sa njom, ali osećaš da joj duguješ zahvalnost i objašnjenje. Možda ćeš skupiti hrabrost za to, da tražiš oproštaj za svoju nezrelost i kukavičluk. Možda ćeš se posle osećati bolje, a možda je to nešto najsebičnije što možeš da uradiš – da tražiš razumevanje i oproštaj nakon svih onih koje si imao kad ih nisi tražio. Ali to je deo odrastanja i sticanja hrabrosti – suočavanje sa sobom, pa makar i bez oproštaja.