Ali šta je loše u tome što vi samo hoćete da sve bude kao pre, možete se zapitati. Jedino to, što se nikada ne možete vratiti na ono od pre, jer ste zabrljali. Ne možete učiniti da se prevara nije dogodila, da laž nije ni izrečena, a kamoli otkrivena, da niste uradili ono što ste uradili i što je nju tako duboko povredilo. Da ste vi na njenom mestu, kako biste se osećali? Isto tako, sigurna sam. Bili biste ljuti, povređeni, malodušni, nespremni da tek tako prihvatite izvinjenje i ponašate se kao da se ništa nije desilo.
Iako su nas u detinjstvu učili da uvek treba da se izvinimo kad nešto pogrešimo i nekoga povredimo, to je samo konvencija koja nas upućuje na to da sukobi mogu da se prevaziđu i reše. Ali, emotivno, mi pokupimo informaciju da je izvinjenje rešenje problema – što uopšte nije tačno, jer ne funkcioniše ni u jednoj emotivnoj situaciji među odraslima.
