Postoji nešto što se zove kultura zabavljanja, emotivna pismenost, osnovno vaspitanje u romantičnim odnosima. Možda nemaš ništa od toga, divljak si, podležeš sirovim emocijama koje potiskuješ, nastojiš da budeš kul i da ostaviš utisak alfa-mužjaka i još se pitaš zašto ti ne ide sa ženama, zašto ti sve zameraju da si neotesan, prebacuju ti što si zatvoren, misle da ti nije stalo do njih i uopšte im nije dovoljan dokaz to što ste u vezi. Možda je ovo gruba karikatura, ali možda nije toliko daleko od istine. Momci koji vole da budu u vezi, koje su sve njihove devojke veoma volele – pre svega vole ženski svet, topli su i komunikativni, pokazuju svoja osećanja i ne plaše se produbljivanja odnosa i vezivanja. Oni su spremni da idu dokle god ih veza odvede – a jednako je moguće da ih odvede do kreveta neke druge žene, kao i do matičara.
Dakle, treba da znaš ovo – veza se gradi na osnovama koje postaviš u početku. Prva tri meseca su zapravo faza medenog meseca, zaljubljivanja i osvešćivanja toga da si zaljubljen, naredna tri ta zaljubljenost je na ispitu realnosti. Posle šest meseci bi trebalo da ti bude jasno kuda veza vodi, odnosno, da li se u njoj osećaš ostvareno, ispunjeno, zadovoljno i srećno, odnosno, da li se prvenstveno i pretežno tako osećaš, jer je nemoguće da za to vreme ne iskusiš i nezadovoljstvo, povređenost, nerazumevanje i sve ono što podriva temelje veze, ako nisu postavljeni na nežnosti, poštovanju, toleranciji, iskrenosti i rešenosti da se uvek i u potpunosti razumete, da se suočite sa svakim problemom i da ga zajedno rešavate.
