Nije teže nego sa onom koja mnogo čita, jer ljubav prema pisanoj reči je jedna ista ljubav, bilo da knjige samo konzumiramo, ili smo u stanju i da ih pišemo. Uopšte nije loše ako vas knjige ni malo ne zanimaju, ali je bolje ako ste pasionirani čitalac. Neće valjati ako i sami pišete, a sumnjate u kvalitet svog rada, a najbolje će biti da ste njen najverniji čitalac. Kakva god da je tema, pisanje je lično i pisac ugrađuje i maštom obrađuje događaje i ljude iz sopstvene realnosti. A žene koje pišu, tvrdim s punim autoritetom, često čuju od muškaraca “pa ja tebi služim samo kao materijal za pisanje“. Budite spremni na to, ali ne budite glupi – materijal za pisanje, to je inspiracija i smisao života za ženu koja piše.
Nemojte nikada čitati ono što ona piše
Ako ostavite to minsko polje među vama – vaše neinteresovanje za njeno pisanje – onda nemojte nikada zagaziti u njega. To znači, nemojte nipodaštavati ono što ona radi, nemojte čitati krišom, jer vas zanima da li je nešto pisala o vama i nemojte rizikovati da čitate i da vam se to uopšte ne dopadne. Jer ako samo kročite, nagazićete neku minu, garant. Njoj nije potreban muškarac koji ne uvažava njen talenat i njen rad, kao ni onaj koji pizdi zbog onog što ona piše, a vi možete da budete onaj koji joj je potreban, možda baš zato što niste njen čitalac.
Budite prvi koji čita sve što ona napiše
Ako ste čitalac, budite posvećeni. Budite njen najbolji kritičar i njen najverniji čitalac i imaćete njeno srce zauvek, zajedno sa njenim poverenjem. Pisci su malo ludi, a ženski pisci malo više. Slobodno joj se divite, ne možete u tome preterati.
