Zatim otvaraš svoje srce
Sad kad si joj stavio do znanja da znaš koliko si pogrešio, trenutak je da joj izliješ sva svoja osećanja, sa puno naboja. Reci joj koliko ti nedostaje, opiši taj osećaj što detaljnije – nedostaje ti njena blizina, njen miris, način na koji se namršti kad se skoncentriše da nešto uradi, kako se napući kad je nečim nezadovoljna, kako joj osmeh lagano ozaruje lice kad je srećna i zadovoljna, dok joj se oči istovremeno napola sklapaju. Kako bi sve dao da ponovo vidiš taj izraz lica i da znaš da je srećna. Kako ne postoji lepši osećaj od dodira njene kože, kako voliš kad joj masiraš stopala i ona se opušta… Podseti je na male stvari u kojima ste zajedno uživali, reci joj da je život bez nje obično preživljavanje, da ti je srce slomljeno, da te duša boli i da je mnogo voliš.
Zatim počneš da se izvinjavaš i zaklinješ
Izvinjavaj se iz sveg srca, sa punom svešću o tome zbog čega se sve kaješ i šta si sve mogao bolje, čak i u onim stvarima koje ti ona odavno više ne prebacuje, jer je na njih navikla. Reci joj da bi voleo da budeš bolji čovek, ali da to ne možeš bez nje, da si shvatio da je ona zaista tvoja bolja polovina, iako si se puno puta opirao i radio suprotno od onog što ti je ona predlagala i savetovala. Izloži sve ono u čemu je bila u pravu a ti nisi – to će biti veoma lekovito i otrežnjujuće za tebe, jer ti ovde ne glumiš ludilo, nego pokušavaš da vratiš u svoj život onu bez koje nemaš kompas i koja ti je stvarno potrebna da bi stvarno postao čovek – neka joj bude potpuno jasno da je tebi to potpuno jasno. Obećaj da ćeš promeniti neke stvari i zamoli je da ti pomogne u tome, da bude tvoja snaga i tvoja savest, reci joj da si zahvaljujući njoj svestan svojih slabosti i grešaka i da znaš da možeš da budeš najbolja verzija sebe, onaj muškarac koga je ona u tebi odavno videla, ali je prestala da očekuje da se on razvije, poraste i pokaže.
