Ženski um se razvijao drugačije od muškog, evoluirao je u skladu sa specifičnim ženskim potrebama, koje su u velikoj meri određenje ranjivošću i društvenim položajem, koji osuđuje žensku seksualnu slobodu. I tako, seksualna sloboda koja se danas propagira, nije u evolutivnim interesima žene – ona može da se prepusti promiskuitetnom ponašanju (u ime slobode), ali brzo shvata zamku koja se u tome krije – to odgovara muškim interesima, a ne njenim. Zato žena razvija romantična očekivanja, koja podižu standarde i postavljaju granice, stavljajući muškarca u položaj da se bori za njenu naklonost, da je osvaja nuđenjem sigurnosti, obavezivanjem, posvećivanjem.
Zahvaljujući ovom otklonu koji su žene razvile, evidentan je fenomen u koji vam je možda teško da poverujete – veoma privlačnoj i samosvesnoj ženi je mnogo teže da dobije ono što hoće, na seksualnom i romantičnom nivou, nego što je to nekom sasvim prosečnom muškarcu. Muška logika kaže “da sam ja na njenom mestu, odveo bih u krevet svakog koga želim” – ali ta logika nije validna za ženu. Ona ne želi nekoga (a kamoli svakoga) tek tako da odvede u krevet – seksualno zadovoljstvo je sekundarno, primarno je poštovanje, divljenje, pristojnost, kvaliteti koje muškarac nudi, čak i ako je u pitanju prolazna romansa ili avantura.
Ako ne shvatite u prvom satu razgovora da već uspostavljate odnos u kome je potrebno da pokažete i razmenite poštovanje i nežnost, znajte da tu neće biti seksa.
“Zamka” kreveta je povratna – da biste dobili seks, morate ponuditi ljubav. Da biste osvojili poverenje, morate biti iskreni i predani u tome. A kad to zaista ponudite, već ste u romansi koju ne želite da prekinete samo zato što ste u nju krenuli sa idejom da ženu odvedete u krevet.
