Kalkulacija nam uništava mogućnost da se sretnemo. Još gore. Kalkulacija nas navede da pogrešno izračunamo i da kad smo se već mimiošli i ugledali jedno drugo u prolazu – ti držeći za ruku svoju kučku, ja grleći svog propalicu – pomislimo da je prošao trenutak i da više ništa ne vredi. Ne možemo se ponovo sresti. Ah, ali koliko puta se možemo mimoići?
Ti, držeći se za bočicu nitroglicerina (za pod jezik) teturajući se za kučkom koja ti je pojela sreću, ja posrćući zagledana u nebo, jer na zemlji više nemam koga da ugledam.
Šta te košta da staneš, pustiš kučku da produži i uhvatiš me za ruku? Da se malo teturamo zajedno, to još nismo radili. Da načisto posrnemo zajedno, pa to bi bilo tako zabavno. Šta me košta da zadžim pogled u zemaljskoj ravni i da ti se obradujem i ne dozvolim ti da samo prođeš, tako uplašen i stisnut?
Ah, ti misliš da nemaš snage (a u stvari nemaš hrabrosti), ja mislim da si previše oštećen, a u stvari mi je lakše samoj, nego da negujem ranjenika – nemam hrabrosti da ulažem u nešto što ću možda uskoro izgubiti. Surovo, tužno, sivo, jadno, bez naboja, tako obično, tako ljudski.
Bezbednije je da se opet mimoiđemo. Jednom će nam svakako uspeti da to izvedemo poslednji put, zauvek.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.elitedaily.com, www.pinterest.com
Aleksina Đorđević
