Ako posmatraš sebe kao osobu od krvi i mesa, koja će sigurno osetiti požudu, koja će poželeti nekog drugog, pa i više od toga – razviće neka osećanja i maštaće o drugoj osobi – moći ćeš sebe da posmatraš sa distance, bez preteranog uživljavanja u ono što doživljavaš. Umesto da poveruješ da si se zaljubio u nekog koga uopšte ne poznaješ, shvatićeš da u tebi radi hemija i da taj zanos koji osećaš jeste nešto lepo i uzbudljivo, što uzrdmava rutinu tvog života i omogućava ti da se osećaš živo i podmlađeno, ali da to nije prava stvar i da nije vredna rizika da izgubiš ono u šta si godinama ulagao. U takvim okolnostima, opet donosiš odluku o vernosti i poverenju. O tome da ne želiš da povrediš osobu koju voliš, jer ne želiš ni da ona na taj način povredi tebe. Ovakva iskušenja su korisna za preispitivanje veze – možda te navedu da obratiš više pažnje na partnerku, da pokušaš da oživiš u vezi ono što ste na početku imali, da izađeš iz rutine u okviru odnosa, umesto da bežiš u avanturu. A ako tako razmišljaš, svakako moraš da budeš svestan toga da si u partnerskom odnosu sazreo i postao odgovorna osoba i da za to možeš da zahvališ ljubavi i podršci koju ti je voljena osoba pružila.
Možeš i da zaključiš da si taj odnos potrošio i da on više ne doprinosi tvom rastu i razvoju, ali to je pošten zaključak koji će te dovesti do bolnog raskida i odbacivanja svega na šta si navikao i pružiti ti priliku da se dalje razvijaš – ali pružiće je i partnerki, bez naboja izdaje i nepoštovanja.
Ne možemo da tražimo od jedne osobe više ljubavi nego što je ona u stanju da nam pruži, niti možemo da pružimo više od onoga što umemo i možemo i na šta smo spremni. Primanje i pružanje ljubavi je dvosmeran i protočan proces, u kome se dva bića povezuju na više nivoa i ako je taj protok neometan, odnos je sa godinama sve dublji i prisniji – vibracija ljubavi je sve viša i dostiže onu duhovnu dimenziju koja se postiže samo kroz iskušenja, praštanje i istrajavanje.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
