Dok smo dogovarali dejt i odlučio sam da je pozovem u provod, bio je vikend i ona mi je delovala kao tip devojke koja voli da izlazi. Kada sam je video onako doteranu i nasmejanu ispred Katedrale, skontao sam da je to bio pun pogodak… Posle one formalne spike prvih pet minuta, videvši kako je odmeravaju prolaznici i koliko ona uživa u tim napaljenim pogledima, video sam da to njeno samopouzdaje mora opasno da se poljulja.
– Koliko god da si ti nafurana i prefinjena devojka, ja sam old school, pa samo kafana dolazi u obzir za početak izlaska.
– Nisam ja nafurana samo nisam baš obučena za takvo mesto. Volim i ja da idem u kafane sa društvom samo nikada nisam na dejtu išla na takva mesta…
Kada počne da se pravda, obično znam da sam na pravom putu… Od kolutanja očima na spomen kafane uz još par opaski došli smo do:
– E sad ćeš da vidiš da jesam kafanska devojka, pićemo rakiju.
Ako nešto volim to je kada devojka počne da mi se dokazuje, ima nešto ironično u tome kada uporedim to sa tipičnom praksom u kojoj se muškarci na sve moguće načine dokazuju devojkama. U svetu umetnika zavodjenja jedno od osnovnih pravila je da mi ništa ne radimo kao obični muškarci, pogotovo ovo.
Sedeći za stolom sa kariranim stolnjakom, svaki put kada bi joj neki pijanac (a bilo ih je dosta) podigao vrednost, ja sam morao da je malo spustim.
– Joj što me gleda onaj, nadam se da nas neće smarati…
– Pa kako i da te ne gleda, ‘ajde sto imaš toliki dekolte, nego si još okašila taj odvratini lanac sa priveskom koji pliva u tvojim sisama, možda u njega i gleda.
– Jedi go*na, jako si bezobrazan…
– Znaš sviđa mi se kod tebe to što odmah sve kažeš u facu, ne volim ljude koji prećutkuju i ljute se u sebi… A ako zbog toga misliš da sam bezobrazan, jedva čekam da me malo bolje upoznaš.
Kada i pomislim da sam stvarno bio pomalo bezobrazan, dam devojci i po koji kompliment, ali uvek i isključivo za ličnost. Te previše zgodne i lepe prelepotice navikle su da im ljudi daju komplimente na izgled, pa verujem da se stvarno prime na to da neko primeti i neku drugu njihovu vredost, znaju to da cene… Kao što mi znamo da cenimo taj njihov izgled.
Iz kafane, prešli smo u pab a sa rakije na tekilu… Što se više osećalo njeno dejstvo, to sam ja, kao što sam i obećao, počeo da
budem sve bezobrazniji i bezobrazniji. Doduše sada malo više na onaj drugi, seksualni način...opaske tipa:
– Ma znaš, ne bih ja ni spavao sa tobom.
– Ha,ha ma da…štooo?
– Pa čini mi se kao da nisi dugo imala dobar seks, ne bih da me posle juriš sa krevetom po gradu.
Podgrejale su atmosferu i digle seksualnu tenziju do tog nivoa da smo počeli da se ‘vatamo i ljubimo u gužvi tu za šankom i nastavili u taksiju a završili posle nekoliko kvalitetnih sati kod nje.
Videli smo se još nekoliko puta posle toga, mada ni jedan susret nije mogao da se poredi sa ovim… Nisam se ponašao tako i smorili su me njeni pokušaji vodjenja nekih dubokih razgovora, nakon kojih nikako seks ne može da bude dobar kao posle pijanstva i tako bezobraznog pristupa, na koji kako mi je rekla da nikada nije naišla. Retko koja i jeste, suviše se mnogo njih ponaša prema njima kao prema princezama… A nisu, vole one da budu kučke kada neko probudi to u njima, a ova je bila baš takva.
Nadam se da neće pročitati ovo… Ali kako kaže Nil Štraus: “Ako čitaš ovo, znaj da nisam igrao igru s tobom. Bio sam iskren. Stvarno. Ti si bila drugačija”.
Đomla_BB, saradnik udruženja Društvena dinamika u službi zavođenja
