Prema njegovoj proceni, ima još pet minuta, taman da odsluša pesmu do kraja, da opere zube, obuje se, dohvati jaknu i krene. Ako ga pitate zašto se ne obuva dok sluša, potpuno ćete ga zapanjiti. Kako čovek da uživa u muzici, dok radi nešto tako banalno kao što je zapertlavanje?!
Kad mu predočite da mu pet minuta neće biti dovoljno za te banalne radnje, a da je već prošlo optimalno vreme u kome je potrebno izaći iz kuće, da bi se bilo kuda stiglo, neće vas razumeti. Jer on zna da će stići. Pa šta ako ga vi čekate napeti i nervozni? Vaš problem što ne umete da se opustite. Pa šta ako zakasni? U njegovom iskustvu, nikad se i nije dogodilo nešto strašno zato što uvek kasni. Sve i dalje ide svojim tokom, a on se uključi kad stigne. Propustio je bus? Pa dobro, doći će sledeći. Propustio je početak filma u bioskopu? Ma pohvataće radnju, pa nije glup. Svi koji ga čekaju nerviraju se zbog njega? Ma neka se opuste. Uostalom, neka idu, uopšte ne moraju da ga čekaju.
