Mi smo žene osetljive na te čeone napade. To kad me pogledaš, namrštiš se i pitaš šta mi je, a da ti pitanje i ne prođe kroz mozak, nego ti samo onako sklizne s jezika. Jer to znači, kao prvo, da izgledam grozno, zatim, da si krajnje nezadovoljan što izgledam grozno, a onda, da si krajnje nezadovoljan izgledima da ćeš možda saznati zašto izgledam grozno.
Pa kad ne umeš da razmisliš dve sekunde, pa da napraviš izbor reči i pitaš me to isto, ali da glasi otprilike ovako: „Dušo, izgledaš mi uznemireno, mogu li nešto da učinim za tebe?“ I da dobiješ osmeh, jer mi je već bolje što si tako taktičan i zainteresovan i eventualno skraćenu verziju priče o tome šta me to uznemirava, ali tako kao da to nije ništa naročito, jer ne želim da te zabrinjavam, niti da te smaram kad si tako zlatan, dakle kad nemaš pojma, e onda evo ti odgovor.
Šššta mi je, a? Šta mislišššš šššta mi je?
Ako ti se ovde već nije digla kosa na glavi, ili ti se na licu ne odslikava skica užasa u nastajanju, biće još gore, zato, pamet u glavu, užasni se, znaj da si kriv i počni odmah da se izvinjavaš i da oblećeš oko mene. Ili mi reci da odjebem sa tim svojim zmijskim fazonima i izađi na pivo, kao muškarac. I vrati se uveče naljoskan toliko da zaslužiš mesec dana siktanja i posta. I još tri meseca siktanja zbog onog meseca posta. Osim ako ne nastaviš da se opijaš i da te boli uvo za moj zmijski repertoar. I za moje zmijsko telo. Ionako ga vidiš duplo, a i kad pogodiš koje da dohvatiš, možeš samo da mi zahrčeš na grudima.
Dakle, nemaš mnogo izbora. Ili se dozovi i hitno postani vrlo zainteresovan da vadiš fleke, ili se upisuj u alkoholičare.
Jer, dobro ti znaš šta mi je. Promašili smo plodne dane, jer si imao ne znam kakva posla i bio ne znam od čega premoren, a sad sam u PMS-u i sklanjaj mi se da ti nos ne odgrizem, jer sam planirala da već budem trudna i da mi dete bude rak u horoskopu, a sad moram da čekam do vage, jer ne daj bože da ispadne škorpija, ili da promašim pa da bude devica, njih ne mogu da smislim, dosta si mi ti sa svojim znakom i podznakom, dva u jedan. Hoću da mi dete bude osećajno i puno razumevanja i smisla za porodičan život i toleranciju. Naročito ako bude muško. A kakav sam baksuz, biće žensko, pa će da obožava oca, njanjanja, a ti kevo sklanjaj mi se i ne naturaj mi svoj naopak model ženstvenosti i sva ostala pubertetska sranja kroz koja majke prolaze sa ženskom decom. Već vas vidim kako se udružujete protiv mene i ne mogu bre, da vas gledam.
Dosssssta mi vassss je!
Nemoj da bi se usudio da mi kažeš da nisam normalna. To što ti nemaš ni maštu, ni viziju, ni cilj, ni plan, ne znači da ja nisam normalna, nego da ti bratiću, nisi u stanju da dobaciš do mene.
Pakosna jesam. Ali to ćeš muški da podneseš. Je l’ jasssno?
Aleksina Đorđević
