Ono što prepoznajemo kao ljubav i što večno pokušavamo da definišemo, sastoji se od raznih komponenti. Ljubav je kompleksna i ispoljava se, oseća, doživljava – i odlučuje – na razne načine.
Potreba se vezuje za intenzivno osećanje zaljubljenosti, za strast i njeno telesno pražnjenje, za hemiju koja vas spaja i u kojoj izgarate bez ikakvog napora. Zaljubljenost ide lako, jer se dešava sama od sebe, u nju nije potrebno ulagati.
Kompenzacija se pronalazi u osobinama partnera koje sam nemaš i to je ono što prepoznajemo kao dopunjavanje. Svako doprinosi odnosu svojim specifičnim vrednostima i karakteristikama, sa kojima stoji bolje nego partner – neko od vas dvoje je razumniji ili intuitivniji, smireniji ili vatreniji, strpljiviji ili impulsivniji i u tome se dopunjavate.
Bezuslovna ljubav se prepoznaje kao osećaj da ti je neko blizak i drag zato što ga poznaješ kao sebe samog i što možeš da računaš i na njegove dobre i na njegove loše strane i ne očekuješ da se promeni i postane bolji. Prihvatanje partnera takvog kakav je, sa svim njegovim manama i vrlinama.
Iako ljubav sadrži sve ove komponente, trajna veza se svakako kreće od zaljubljenosti ka bezuslovnoj ljubavi, od strasti ka prihvatanju i razumevanju.
Da li postoji samo jedna prava ljubav i samo jedan partner koji ispunjava sve zahteve i komponente ljubavi?
