Kad shvatite da vam monogamija ne pada onako teško, kao što ste mislili. Nekako je prirodno biti posvećen i nekako ste ponosni na sebe što odolevate iskušenjima.
Kad vam se ona pred svima obrati onim smešnim nadimkom, koji koristi samo kad ste sami i vama bude neprijatno 5 sekundi, a onda se nasmejete, jer je ona pocrvenela. To je tako slatko. A onda i vi pocrvenite u sebi, što ste tako…micasti.
Kad vam partnerka objašnajva kako je nešto uznemirilo – na poslu, u porodici, na ulici – i pre nego što završi izlaganje, vi ste već na njenoj strani narogušeni na to što je uznemirilo i željni da je zaštitite. Jer to je tako prirodno.
Kad patnju svoje partnerke doživljavate lično. Ona prolazi kroz težak period i vi ste stalno zabrinuti. Jasno vam je da ona to mora sama da pregura, ali se trudite da je podržite i pomognete joj koliko god možete.
Kad se uplašite za njeno zdravlje i život. Tada intenzivno osetite kako ne biste mogli bez nje i na bolan način iskusite koliko ste duboko povezani.
