“Dok sam stanovao sa cimerom, viđao sam se sa jednom curom, koja bi povremeno prespavala. Sačekala bi da zaspimo i onda je govorila tiho i mrmljala sama sa sobom, izmenjenim glasovima, kikoćući se povremeno. Cimer mi je to poverio jednog jutra, jer je čuo i umro je od straha. Ja sam se uverio nešto kasnije. Preko dana je bila sasvim normalna, ali ja sam ipak raskinuo.”
“Prepoznaš ludaču po očima. Onaj pogled koji je fokusiran i ne trepće, a oči su joj otvorene široko, razrogačene, kao da pokušava da te hipnotiše i parališe pogledom. I kad se zagledaš u te oči, čini ti se da je unutra u njoj nešto mrtvo. To je ludilo, brate.”
“Posle dve nedelje počela je da priča o tome kako će da nam se zovu deca. Možda ona nije luda, ali čini mi se da normalne devojke ipak shvataju koliko je to neprilično i da ćute, čak i ako razmišljaju o tome.”
“Prilčala je o veličini penisa momaka sa kojima je bila. Ne znam da li je to trebalo da me ponizi, naljuti, izazove da se takmičim? Ali desilo mi se to posle još jednom.”
