To što im je voajerizam urođen, ne znači, opet muškarci objašnjavaju, da im je neka druga lepša nego njihova partnerka, da nisu zadovoljni u vezi ili da ih partnerka više ne privlači. To bi trebalo da nas umiri, onako u potpunosti, je l’?
Ali ne umiruje nas. Ne zato što nemamo poverenja u vas, što smo ljubomorne i nesigurne, nego zato što je cela ta priča o vizuelnoj erotici za koju vi imate poseban centar u mozgu, koji nije pod vašom svesnom kontrolom, nekako uvredljiva. Mora da ovde može da se postigne neka ravnoteža, neki od onih zdravih kompromisa, bez kojih ne može ni jedna veza da opstane. Nešto u smislu, ne balavite nad nečijim dupetom barem u našem društvu! Ili ja ne razumem baš ono o genetskoj neopremljenosti?
Da li vi to nama poručujete da se pomirimo sa tim da niste sposobni da učinite napor i da se pristojno ponašate (barem kad ste u našem društvu) ili da ne nameravate ni da pokušate i da bi trebalo da nam je dovoljno to što gledanje drugih žena vama ništa ne znači osim malo bezopasne hemijske stimulacije mozga dopaminom i serotoninom?
