“Još uvek sam u kontaktu sa jednom bivšom, koja me najbolje razume. Uvek je u stanju da me posavetuje, da mi pomogne da se priberem. Ne znam kako se ona oseća zbog mojih sporadičnih poziva, onda kad mi treba da me sasluša i razume. Nisam je pitao. To je sebično s moje strane, verovatno zato i nismo više zajedno, nisam joj dorastao. Ali nikada nije bila gruba ili nestrpljiva, ne znam da li se možda nada da ću shvatiti šta sam izgubio? Možda i hoću.”
“Održavam kontakt sa bivšom i imam lošu naviku da se sa njom dopisujem kad se posvađam sa sadašnjom devojkom, kad me ona iznervira i loše se osećam. To je egocentrično i nezrelo, ali pomaže mom egu i ne brinem se mnogo što sam tako praktičan. Ne zavaravam se da bi ona možda htela opet da bude sa mnom, ali dobar je osećaj da ti je neko uvek dostupan, da ti malo poneguje samopouzdanje.”
“Nedostaje mi bivša, ali nemam dileme oko odluke da više ne budem sa njom. To što održavamo kontakt malo olakšava stvari. Mogu da je pozovem kad mi nedostaje i da osetim ono dobro što nas je povezivalo i što još uvek postoji. Možda će to prestati vremenom, mislim da je to normalna faza preboljevanja raskida, ne znam koliko može da potraje.”
