Ukoliko seks izjednačavate sa telesnim potrebama, onda verovatno i nemate svest o psihološkim potrebama. Međutim, seks se ne nalazi ni na spisku psiholoških potreba, niti zahteva duševnog i emotivnog života. Seks je sredstvo za osvešćenje suptilnih potreba bića, alat za povezivanje psihološkog, emotivnog i telesnog i kao takav, značajan je na mnogo dubljem nivou od onog na kome ste navikli da ga upražnjavate, ili da detektujete njegov deficit i disfunkcionalnost.
Osnovne psihološke potrebe
Postoje ozbiljna istraživanja, studije i literatura o brojnim psihološkim potrebama, ali bazična psihologija ih razvrstava u četiri kategorije – sigurnost, samopouzdanje, samostalnost i povezanost. Da bismo bili zadovoljni, ispunjeni i stabilni, potrebno nam je da zadovoljimo sve ove potrebe, odnosno, da pronađemo i aktuelizujemo sebe u tim osnovnim kategorijama. Šta je ono što nam donosi osećanje sigurnosti? I zašto to ne radi, pa osećamo se nesigurno i ugroženo, iako primenjujemo, uzimamo, prihvatamo ono što nam uliva sigurnost? Pitanje svesti, zrelosti, načina života, praga tolerancije, iskustva, životne filozofije – potrebna nam je svest o tome da smo sigurni i bezbedni, da nismo ugroženi, iako svakog časa nebo može da nam padne na glavu (bukvalno i figurativno). Osećaj da smo pronašli utočište za svoje telo (krov nad glavom, materijalnu sigurnost, hranu, toplotu) često se potpuno razlikuje od našeg unutrašnjeg doživljaja, od onog što je prava psihološka potreba – da razumemo svet, da pronađemo svoje mesto u njemu i izgradimo stav da smo sigurni. Isto je i sa ostalim kategorijama. Potreba za samostalnošću, samopouzdanjem i povezanošću sa drugima, nije samo sposobnost da opstanemo, da se nametnemo i da gajimo osećanja. To je potreba da svaku od tih kategorija istinski iskusimo, pronađemo sebe u njima, probudimo svest, steknemo znanje. Da znamo da stvarno možemo sami – do neke granice, kada nam je potrebna pomoć drugih, da budemo sigurni u sebe – i da budemo u stanju da prihvatimo tuđe mišljenje, stav i razloge kao validnije od svojih, da budemo povezani sa drugima, da osetimo ljubav, primanje i davanje – ali i da znamo da ljubav i povezanost ne uslovljava partnerstvo, niti porodične veze, da smo otvoreni i protočni, prožeti i obuhvaćeni bez obzira da li trenutno gajimo osećanje ljubavi prema nekome ili ne.
