Seks kao sredstvo za rasvetljavanje psiholoških potreba
Seks, koji toliko često primenjujemo tako neuko, neoprezno i razigrano, rukujući njime bez svesti i znanja, kao dvogodišnjak napunjenim pištoljem, predstavlja mnogo više od načina da se poigramo (sa eventualnim životnim i smrtnim posledicama). Seks od nas zahteva da budemo goli, pristupačni, otvoreni, funkcionalni. Da se osećamo bezbedno, da imamo dovoljno samopouzdanja, da funkcionišemo nezavisno od partnera, kao i da se povežemo sa partnerom. Brutalnost telesne relanosti seksa prodire u psihološke potrebe bez kompromisa. Ako se osećamo ugroženo, seks će biti uvrnut. Ako nemamo samopouzdanja, nećemo moći da pružimo zadovoljstvo, niti da ga osetimo u punom intenzitetu, ako nismo nezavisni i svoji, nećemo imati svest ni o partnerovoj nezavisnosti i tretiraćemo ga kao objekat, ako nismo u stanju da se predamo i povežemo, imaćemo erektilnu disfunkciju, izostanak orgazma i sve ostale seksualne probleme i katastrofe. Seks ne spada ni u jedan spisak potreba, ali kao interakcija, kao komunikacija, kao čin zadovoljstva i kao način razmnožavanja, seks spada u sve kategorije psiholoških potreba, provlači se kroz njih i ukazuje nam na njihovu neispunjenost, kao i na načine na koje zloupotrebljavamo seks, postižući neke kompenzacije i ciljeve, ali ne dostižući ispunjenje potrebe. A to je onaj momenat kad shvatimo da smo povukli obarač i cev okrenuli na pogrešnu stranu – ka sebi.
