Znate već – najbolji kuvari su muškarci. To je zato što oni kuvaju iz ljubavi, sa posvećenošću i često fanatičnim perfekcionizmom kad su u pitanju finese recepture. Vrhunski kuvari su kao vrhunski hirurzi – treba im ekipa servisera okolo, da im dodaje instrumente, pere, briše, sklanja i fizikališe oko njih, dok se oni bave umetnošću. Možda vam nije dat kuvarski genije, možda ne morate da kuvate, kad možete lepo da kupite spremno, čak i kad je u pitanju domaća tradicionalna kuhinja, ili imate nekog da vam sprema i prosto, ne morate da mislite o tome. Isto tako stvari stoje i sa ženskim svetom – kuvaju ako moraju, ili ako imaju talenta i vremena da ga iskažu. Evo nekih ženskih zapažanja, o svojim partnerima koji ne umeju da kuvaju.
“Svako od nas ima svoje hobije i interesovanja, a kuvanje je moj hobi, tako se podesilo. On se zaista ne snalazi u kuhinji, ali meni to ne smeta i ne krivim ga, nikada nije bio u prilici da nešto nauči, niti su ga roditelji podsticali u tom smislu. Ali mnogo mi znači to što on ne očekuje od mene da stalno kuvam i to što hoće sam da sprema, hoće da nauči i da doprinese. Često posmatra kad ja nešto spremam i postavlja mi pitanja, a nedavno je, prema mojim uputstvima, potpuno sam spremio lazanju. Za mene je to veoma romantičan gest i stvarno ga cenim zbog toga.”
