“Zahtevna sam. Hoću sve. Odmah. Usred noći, usred posla, usred sastanka, ustani i donesi mi…” More marš. Romantično je da mladić devojci donosi koješta. Pa, Šumar je preko tri brda i dve planine trčao da Marici donese sveže vode sa izvora. Ali dizati čo’eka od posla i u po’ noći? Još se dičiti time i zahtevati tako nešto. To je nevaspitanje i to ono kućno. Tata nek ti ide po čips u pola noći, beštijo jedna.
A kad sam joj pomenuo romantiku, rekla je: “To je zastarelo. Romantična sam samo kad ja to hoću i to pod mojim uslovima. Ta vaša muška romantika mi se gadi”. Aha. Znači magare tražiš, a ne muškarca. Da cupka i njače dok se tebi ne prdne da budeš romantična. Robot tebi treba, a ne dečko.
To joj se dopalo… “Osećanja ne pokazujem, a svoj svet nikom ne otkrivam.” Aha. Lepo. Znači ideal je da se nađemo jedno pored drugog, a ne jedno uz drugo. Čega se plašite, nevaspitane omladinke? Naučile ste da su osećanja prevrtljiva i da je bolje biti kul. A ljubav u doba kuliranja, što reče ona spisateljica, to je aut, je l’? To što su muškarci iz ere vaših očeva i dedova bili čvrsti k’o kamen, ne znači da je dobro i da tako treba. Kud baš naučiste sve najgore od muškog roda. Nije sramota osećati. Nije sramota podeliti svoj svet sa nekim. Nije lako, ali je najlepše na zemlji.
“Neka bude džentlmen, nek bude otvoren i iskren do koske, ja uvek kažem sve šta mislim i pržim u tačku svaku laž i psihološku igricu, režem čelik pogledom kao supermen, na agresiju odgovaram agresijom…” Uh… kako sad džentlmen, tj. nežni čovek upade međ’ takvog akrepa što sikće otrov? Šta da radi nežni čovek u tvom društvu, nevaspitano jedno derle? Tati svom idi prži čelik, a muškarce ostavi na miru.
“Problem sa muškarcima”, kaže ta moja drugarica, barjaktarka novih žena, “jeste u tome što se ne oblače kao muškarci. Ne stavljaju parfem. Kad bi moj tako nešto uradio, vratila bih ga nazad da se lepo obrije i namiriše i da drugačije ne izlazi iz kuće.” Vratio bi tebe Šumar ćaći tvome. Ako si htela manekena, što odma’ ne kažeš. Osim toga o muškarcima bez brade zaista samo i omladinke sanjaju. Ove nove dame bi valjda i Hrista oterale, ’em je previše osećajan, ’em prašta, ’em nosi bradu.
Ne, ozbiljno. Recite čika Šumaru, drage dame. Je l’ to sad neki fazon da se bude nadrndan i nevaspitan? Je l’ to sad neka fora da se bude razmažen? Je l’ to neki novi izum da je ženstvenost ne znati šta se hoće, ali ipak to zahtevati radikalno? Je l’ to danas tako u redu da se pljuju oni koji vam nedostaju?
Šumar
