Nisi bio njen, ali ona je bila tvoja – vodili ste ljubav, mazili ste se, delili intimne trenutke. Video si je ranjivu i povređenu, grlio si je i tešio i učinio da se oseća sigurno i zaštićeno. Ona je verovala da je samo pitanje trenutka kada ćete zaista postati par, jer je među vama bilo svega što jedan par deli i što čini odnos i povezanost.
Nju sve to i dalje boli. I dalje joj nije jasno. A ti se možda stidiš i osećaš se loše i lakše ti je da ne misliš kako si je povredio i da pobegneš što dalje sa „mesta zločina“ da zaboraviš na ono što se desilo i što se nije desilo, da ne preuzmeš odgovornost za to kako si se ponašao, kako si joj davao nadu i kako nisi imao hrabrosti ili pameti da joj ostvariš snove. Bilo ti je dobro i udobno, imao si sve što jedna žena može da pruži, a nisi davao ništa osim onog što si želeo da pružiš kada si za to bio raspoložen. Iskoristio si njenu ljubav kao utočište, kao slanu sobu u kojoj si se opuštao i osvežavao, otvarao svoje disajne puteve (i svoje srce i svoj um) a zatim odlazio dalje, svojim putem, svojim poslom, ostavljajući je da očekuje kada ćeš opet doći po ono što ti je tako rado pružala.
Pustio si je da te voli i pokazao si joj osećanja, ali ona te nikada nisu obavezala, nikada nisi odlučio da se posvetiš toj ljubavi, bio si sebičan i nisi razmišljao o tome kako se ona oseća i šta ona želi. Možda si bio suviše mlad da se vezuješ, možda si naprosto bio suviše arogantan i zamišljao si da zaslužuješ neku atraktivniju devojku, neku ženu svojih snova, a ona nije bila tvoj tip, samo ti je bila draga, prisna, slatka, dobra i prijatna. Možda znaš da si pogrešio ili zato što si dozvolio da se ona toliko veže za tebe, ili zato što sebi nisi dozvolio da se vežeš za nju, ali pogrešio si. I dalje ti je lakše da bežiš od te greške i od suočavanja sa svojom odgovornošću, nego da razmišljaš o tome koliko joj duguješ i koliko si se o nju ogrešio.
