U stvari, ona želi i jedno i drugo. Ona želi da tvoje reči prate odgovarajuća dela. Ako joj govoriš da je voliš, a uporno radiš ono što je povređuje i udaljava od tebe, onda se ona zapita kako to ti nju voliš i šta li misliš kad to kažeš. Reči mogu da povrede duboko i trajno, ali dela mogu da iskupe nesmotrene reči. Ali nežne reči, obećanja, divljenje i komplimenti nisu dovoljni da „pokriju“ nedostatak dela – one samo dodaju gorčinu doživljaju razočaranja.
Ona koju voliš pre ili kasnije osetiće izdaju, razočaranje i besmisao, ako je voliš samo tako što joj izjavljuješ ljubav i divljenje. Možda se ti oslanjaš na to da žene „padaju“ na lepe reči, jer u tome ima dosta istine, ali nema žene koja ostaje „oborena“ rečima, ako iza njih ne sledi ništa jako i solidno, što njoj dokazuje da u te reči može da veruje.
Ti ne treba da je ubeđuješ da je tvoja ljubav stvarna, nego da joj to dokažeš. Treba da obrneš redosled – da učiniš nešto, a onda da joj kažeš da si to učinio zato što je voliš. Ne moraš ni da kažeš, ona će znati, ali tada će potpuno verovati u ono što čuje, jer zapravo neće ni morati da veruje – znaće, biće sigurna.
